Ovo pisanje je ustvari pomalo kao govor pred ogledalom. Covek [ili mozda samo ja] govori pre da bi slusao, nego da bi dobio odgovor, a onda, kada ima “jasnije” misljenje o svemu, izmarsira iz kupatila spreman da osvoji svet. Mada, kada bolje razmislim, ovde verovatno necu ni dobiti jasnije misljenje o bilo cemu, vec samo gomilu novih pitanja…ali who cares…bar trosim vreme na nesto sto nije facebook [o.O], a cak se moze svrstati i u nesto kreativno. Da, kreativno. Nije samo Mona Liza jebena umetnost. Svi smo mi umetnici, ali cesto toga nismo ni svesni…I taman kada smo blizu ili smo, pak, vec dosli do onog stadijuma da to shvatimo i pocnemo da cenimo to sto radimo, dodje neko i unisti nam te iluzije. I onda idemo sve ispocetka. Elem, da, pokusacu da trosim vreme na ovo…pisacu. Verovatno ce mi biti lakse. Svakako ce biti lakse da pisem, nego da zamaram nekoga pricajuci mu sve ove stvari, dok njega ustvari i nije briga, a opet necu sve cuvati u sebi rizikujuci da dobijem jos jednu dozu anestezije i oziljak po sred vrata koji zaista reaguje na promenu vremena. Uostalom svi mi imamo svoje monologe o teoriji univerzuma i nasem tacnom mestu u njemu, zar ne?
Looooove...pa fala bogu da ce da nastavis da pises...ja ti ne dam da ukines blogg....jako je lep :)))
ОдговориИзбриши