Ponekad, kada puno razmisljam o onim silnim nedokucivim stvarima, imam taj prokleti osecaj da sam konacno shvatila njihov smisao. Tipa, smisao zivota, nastanag ovog sveta ili tako nesto supercalifragalistic i onda kada sam spremna da to kazem naglas- to ispari! To uzasno nervira!! Ponavlja se i sumnjam da ce se ikada zavrsiti [mislim, efekat je verovatno isti i sa drogama, ali kontam da je razmisljanje kind of svrsishodnije] i ja to razumem...medjutim to i dalje nervira, a onda pocne da me boli glava i ne razmisljam o tome, nego se trudim da budem dokona i posvetim se stvarima koje i nemaju neku poentu, ulogu i svrhu na ovom svetu [ili bar u mom mozgu]. ALi dobro...verovatno treba da postoji ta ravnoteza u nasim mislima i verovatno nam nije sudjeno da dokucimo smisao zivota, ulogu Stounhendza, granice univerzuma [uostalom, kome je to jos potebno...pa i krompir je sastavljen od iste te materije kao i najsjajnije zvezde u tom ultra mega giga svemiru!!] i ostale zagonetke...Verovatno ne jos...
Нема коментара:
Постави коментар