Ponekad mi je jednostavno muka kada pogledam svet oko sebe i ljude medju kojima prezivljavam u njemu. Kada ovako nesto kazem covek bi svasta mogao o meni da pomisli, ali ja sam, ustvari, jedna vrlo zadovoljna i srecna osoba...mislim, zasto da ne?! I vrlo zadovoljna svojim zivotom, jelte...ali niko ne moze da kaze da se ljudi ne zale previse! Zaista!! Nikada nista ne valja... Svi samo greske broje, zaboga. Ceo zivot si dobar i fin i kada napravis gresku- BUM! Gotovo je. Ili si, pak, ceo zivot pravio sranja i kada uradis jednu dobrou stvar, niko je cak i ne primeti. Sve je naopacke i to je realnost. Sistem vrednosti- propao, stepen retardacije- zavidan...samo se treba prilagoditi. A uvek nam nesto treba. Pitase me jednom, sta zelim za rodjendan. Nisam mogla da se setim nijedne stvari. Zaista mi nista ne treba [sto me ne cini puno boljom od drugih, ALI...]. Mozda samo malo sunca da mi ulepsa dan i neko da sedi pored mene pod tim suncem...
^^
Нема коментара:
Постави коментар