Uvela je prozracno u njegov svet, a onda je i sama postala prozracna. Nestala je, ali on ju je i dalje osetio pored sebe...i dalje je stezao ruku u nadi da ce naci njenu u svojoj. Sedeo je na sredini sobe samo da bi iza njega postojao prostor iz koga se ona mogla pojaviti i iznenaditi ga kao nekada...samo da bi imao izgovor da se okrene. Okretao se,a nje nije bilo. Samo tama...tama i poneki oblak dima njegove cigarete. Obecala mu je da to nece uraditi, a ipak jeste. Izdala ga je. Ali previse ju je voleo da bi se naljutio na nju. Sedeo je na podu...tamo gde su nekada sedeli zajedno...i cutao. Zeleo je da zapeva njihovu pesmu, da vice, da joj prica, ali ako bi pustio i najmanji zvuk, znao je- zaplakace. Nije zeleo da place. Ali i tisina je bolela... Sve je bolelo. Mogao je i on da prekrsi svoje obecanje dato njoj, ali se plasio. Sta ako je ne nadje tamo negde? Sta ako je tek onda stvarno i zauvek izgubi? Ovako ju je imao...na slikama, stvarima, u pesmama, knjigama...u svom srcu...to nije zeleo da izgubi. Zato je nastavio da hoda kroz zivot. Tih i prozracan, kakva je i ona bila.
Нема коментара:
Постави коментар