mrak

Lezala je u nekom krevetu, u nekoj sobi, u nekom vremenu, na nekom mestu. Plakala je i drhtala. Bila je sama. Gledala je to mesto gde se nalazila. Zamagljen pogled, nejasna slika...Mrak.
Vrata sobe su se otvorila i u sobu je usao on. Prepoznala ga je. Konacno su ga pustili kod nje. I dalje je plakala. Seo je pored nje...bled, tuzan, zbunjen... Nije mogla da mu kaze sta joj je. Nije znala! Sklonio joj je sa cela tvrdoglavi smedji pramen i uhvatio je za ruku. Prestala je da drhti. Hteo je da joj donese casu vode, ali ga je ona jos jace stegla za ruku. Ostao je... Legao je pored nje. Prestala je da place... Mrak.
Saputao joj je na uvo...govorio da ce sve biti dobro. Tada je bilo. Bili su tu...sami...njih dvoje i tisina oko njih.
Svi su je napustili, svi su otisli, a on je ostao i sve je zaista bilo u redu...
"Zasto?" - pitao ju je.
"Jer kada stavim glavu na tvoje rame sve ponovo ima svoj smisao." rekla je.
Mrak.