bez grize savesti misle... jer mi smo brojevi, a oni ne broje

Pricali smo istim jezikom, pravili nemu buku i sklapali kapke u tisini, a da to nismo ni znali. Svako je pricao svoju pricu i nijedno on nas nije slusalo ono drugo...ponekad smo i samo cutali, ali smo se razumeli. Nismo se cudili stvarima koje samo mi znamo, jer to nisu bila cuda za nas. A onda, jednog jutra, rekao si rec koju sam cula, rekla sam rec koju si cuo i buka koju smo napravili vise nije bila nema i shvatili smo jezik kojim smo govorili. Ruke su nam iskliznule jedna iz druge i otisli smo svako na svoju stranu. Ali tada smo znali da smo se voleli i znali da se i dalje volimo...tada smo jedan jedini put potpuno razumeli jedno drugo. Jednom cemo nestati, ali i dalje ce tu postojati oni koji ce MISLITI da su nas poznavali bolje nego sto smo mi znali jedno drugo...bolje nego sto smo znali sebe same.